Osnove Linux-a
Iz projekta Ubuntu-RS Wiki
Linux je inspirisan Unix operativnim sistemom koji se prvi put pojavio 1969, i koristi se i razvija i danas. Mnoge stvari koje postoje na Unixu takođe postoje i na Linuxu.
Unix je primarno orjentisan za korišćenje u komandnoj liniji, što je Linux nesledio od njega. Prema tome, grafičko okruženje sa njegovim prozorima, ikonama i menijem je izgrađen na bazi komandne linije. Osim toga, ovo znači da je Linux file system napravljen da se njime lako može manipulisati iz komandne linije.
Direktorijumi i Fajl Sistem
Linux i Unix fajl sistemi su organizovani hijerajrhijski, struktura u obliku drveta. Najviši nivo nad fajl sistemom ima / ili root direktorijum. U Unixu i Linuxu sve se posmatra kao fajl – uključujući hard disk, particije i prenosivi uređaji. Što znači da svi ostali fajlovi i direktorijumi (uključujući druge diskove i particije) postoje pod root direktorijumu.
Na primer, /home/jebediah/cheeses.odt pokazuje put do cheeses.odt fajla koji se nalazi u jebediah direktorijumu koji je u home direktorijumu, koji je u root (/) direktorijumu.
Pod root (/) diraktorijumu se nalazi skup važnih sistemskih direktorijuma koji su uobičajni skoro u svim Linux distribucijama koje se koriste. Sledi lista uobičajnih direktorijuma koji se nalaze u root (/) direktorijumu:
• /bin - najčešće korišene komande koje mogu koristiti regularni korisnici.
• /sbin - komande namenjene superuseru, ali ih po potrebi mogu koristiti i obični korisnici ukoliko im se za to daju dozvole. /sbin se ne nalazi u putanji regularnih korisnika, ali se nalazi u putanji superusera.
• /etc - konfiguracione datoteke
• /root - lini direktorijum korisnika root (superuser).
• /lib - deljene biblioteke neophodne za rad programa iz root sistema datoteka.
• /lib/modules - kernel moduli
• /dev - specijalne datoteke koje predstavljaju uređaje (nodes), koje se kreiraju prilikom instalacije Linux sistema, a imena dobijaju na osnovu specijalnih konvencija. Dodatno se mogu kreirati pomou /dev/MAKEDEV skript datoteke, što se radi iskljuivo ukoliko je direktorijum /dev oštećen.
• /tmp - privremene datoteke. Poželjno je da programi pokrenuti nakon podizanja sistema koriste /var/tmp za smeštanje privremenih datoteka, jer se na taj nain root sistem datoteka održava urednim.
• /boot - datoteke koje koristi boot loader (GRUB), uključujući i slike kernela.
Poželjno je ovaj direktorijum realizovati u formi odvojenog sistema datoteka koji će se nalaziti u okvirima prvih 1024 cilindara diska.
• /mnt - direktorijum u kome se nalaze mount-point direktorijumi (npr. /mnt/winc, /mnt/floppy, /mnt/cdrom). U nekim distribucijama Linux sistema ovaj direktorijum je preimenovan u /media.
Ovlašćenja
Svi fajlovi na Linux sitemu imaju ovlašćenja koje dozvoljavaju ili ne drugim da vide, menjaju ili pokreću fajlove. Super user "root" ima mogućnost da pristupi svakom fajlu na sistemu. Svaki fajl je obezbeđen tri grupe ovlašćenja, in poređanih po važnosti:
• user
pripada korisniku koji je vlasnik fajla
• group
pripada grupi koja je povezana sa fajlom
• other
pripada svim ostalim korisnicima
Unutar svakog od ova tri ovlašćenja se nalazi vrsta ovlašćenja. Ona mogu biti sledeća:
• read
fajlovi se mogu videti i otvoriti
sadržaj direktorijuma se može videti
• write
fajlove je moguće menjati i brisati
sadržaj direktorijuma se može menjati
• execute
executable fajlovi se mogu pokrenuti kao program
direktorijumima se može pristupiti
Da bi videli i menjali ovlašćenja fajlova i direktorijuma, otvorite Places->Home Folder i desni klik na fajl ili direktorijum. Zatim izaberite Properties. Ovlašćenja se nalaze pod tabom Permissions i moguće je menjati sve nivoe ovlašćenja, ukoliko ste vi vlasnik fajla.
Terminali
Raditi u komandnoj liniji nije toliko strašno kao što verovatno mislite. Nije potrebno specijalno znanje da bi znali kako da koristite komandu iniju, to je program kao i svaki drugi. Većina stvari na Linuxu se može uraditi preko komandne linije, iako postoje grafički alati za skoro sve programe, nekada to jednostavno nije dovoljno. Terminal se često naziva „command prompt“ ili „shell“.
Korišćenje terminala
Da bi pokreuli Terminal izaberite Applications->Accessories->Terminal .
Česte komande:
Dobijanje root dozvola - sudo (komanda)
sudo (SuperUser DO) omogućava korisniku da izvrši neku radnju kao superuser, što je neophodno kod pokretanja nekih programa
Lista fajlova u direktorijumu - ls
ls (LiSt) prikazuje listu fajlova u različitim bojama
Napraviti direktorijum - mkdir (Ime direktorijuma)
Promenite direktorijum- cd (/direktorijum/lokacija)
cd (ChangeDirectory) komadna će vas premestiti iz trenutnog direktorijuma u onaj u koji želite da odete.
Kopirenje fajlova i direktorijuma - cp (ime fajla ili direktorijuma) (ime fajla ili direktorijuma)
cp (CoPy) komanda će kopirati fajl ili direktorijum koji želite.
Brisanje fajla ili direktorijuma- rm (ime fajla ili direktorijuma)
rm (ReMove) komanda će izbrisati fajl iil direktorijum koji želite.
Preimenujte fajl ili direktorijum- mv (ime fajla ili direktorijuma)
mv (MoVe) komanda će preimenovati/premestiti fajl ili direktorijum koji želite.
Pronađite fajl ili direktorijum - locate (ime fajla ili direktorijuma)
Modifikovanje nekog tekstualnog fajla u terminalu - nano (/direktorijum/lokacija/fajl)
nano komanda će otvoriti željeni tekstualni fajl, i omogućiti Vam modifikovanje tog fajla direktno preko terminala, za pomoć prilikom editovanja u terminalu ukucajte komandu "nano --help" (bez navodnika)
Pregledajte disk za greške - fcsk
Prebacite se na konzolu
Uobičajni način da pristupite komandnoj linije u Ubuntuu je da pokrenete terminal, ipak ponekad je korisno da se prebacite u prvu konzolu:
- Koristite Ctrl-Alt-F1 da biste se prebacili na prvu konzolu.
- Da biste se vratili nazad na desktop okruženje, pritisnite Ctrl-Alt-F7.
